О књизи: 2009 / Када се млади Карл фон Кунов пријавио у Рајхсвер 1928. није могао ни да замисли крај своје војне каријере. Његов 12-годишњи уговор је истекао у јесен 1939. године – међутим, млади Спиеβ (наредник) је морао да чека још пет дугих година на демобилизацију: фон Кунов је прошао четири фронта, учествовао у пољској и француској кампањи, припремао се за искрцавање. на Британским острвима и борио се против савезника у западној Европи. Али најтеже, најстрашније и најкрвавије године биле су три године на Источном фронту. Године 1941. дивизије у којима је имао прилику да служи напредовале су у Молдавији и пробиле „Стаљинову линију“ у Украјини, 1942. су појуриле на Кавказ и побегле одатле, 43. су искрвариле на Миуси и Дњепру. ... О свему овоме фон Кунов је говорио о ономе што је видео и доживео у својим јединственим мемоарима, посебно вредним јер је аутор, који је од командира вода доспео до команданта пука, рат видео и са прве линије и са задње стране. штаб, знао и „војничку“ и „генералску“ истину и боље од других разумео колико вреде живот и смрт на Источном фронту.